Izvjestaj sa sjednice Upravnog Odbora Fondacije Gusinje

-Upravni Odbor Fondacije Gusinje je odrzao sastanak u Ponedeljak 21.4.2014 god.
Izmedju ostalog predstavnici Fondacije Gusinje koji su bili u radnoj posjeti zavicaju, prenijeli su svoja iskustva koja su stekli, Upravnom Odboru Fondacije Gusinje. Upravnom Odboru je prenijeto da su sve politicke partije u Gusinju iskazale zadovoljstvo i pohvale na rad Fondacije Gusinje.Oni su kazali da su stavovi Fondacije Gusinje o daljoj buducnosti Gusinja, predstavljeni svim predstavnicima politickih partija u Gusinju, I da su od istih prihvaceni kao pozitivni. Oni su takodje kazali da su i primjetili da su sve politicke partije u Gusinju zainteresovane za uspostavljanje boljeg zivota u Gusinju ali i pored te zainteresovanosti da takodje postoje i manje razlicitosti u pristupu i nacinu sprovodjenja i gledanja buducih ciljeva za razvoj nove Gusinjske Opstine. Predstavnici politickih partija u Gusinju nijesu raspolagali sa detaljnijim planom i programom za razvoj nove Opstine pod izgovorom da je “rano” u javnosti isti isticati zbog predizborne trke. Predstavnici Fondacije Gusinje su takodje zakljucili da kod svih politickih partija postoji zainteresovanost da Fondacija Gusinje ulaze sredstva u Gusinju i da su u zavicaju kazali da je to jedan od kljucnih elemenata za razvoj Gusinja. I pored istaknute zelje za saradnjom sa FG, kod predstavnika politickih partija u Gusinju je ipak diferilala spremnost saradnje i slicnost doticnih tacaka sa stavovima Fondacije Gusinje kod pojedinih politickoh partija. Upravnom odboru je saopsteno sa kojim predstavnicima politickih partija su imali najvise razumijevanja.
Sva zapazanja i iskustva sa obavljenih razgovora u zavicaju su u pismenoj formi podijeljena clanovima Upravnog Odbora Fondacije Gusinje gdje ce u odredjenom vremenskom intervalu od nekoliko dana moci analizirati, i shodno svojoj procjeni donijeti zakljucak i misljenje, koje ce iznijeti na sledecem sastanku Upravnog Odbora. Na sljedecem sastanku UOFG se ocekuje da se clanovi izjasne i donesu zajednicki stav o eventualnom podrzavanju nekih politickih faktora na predstojecim Opstinskim izborima koji su zakazani u Maju mjesecu ove godine.

Sa sjednice Upravnog Odbora Fondacije Gusinje

categories Uncategorized | comments Comments (1)

Bez dijaloga nema napretka

Bitno je da i država ima iskren odnos prema našoj opštini, ne samo da nas zadovolji dodijeljenim statusom, već i da nam na samom početku pomogne, a ne da se ponaša kao prema Petnjici, koja se našla u čudu kako dalje, kaže Omeragić Trebalo bi da znamo gdje smo, šta smo, i šta hoćemo. Moramo da budemo realni u planiranju i da shvatimo da smo u svakom pogledu relativno mali, ali nekako se u prvi plan stavljaju prvo lične ambicije, pa onda partijske, a Gusinje je tek na trećem mjestu, upozorava Omeragić
GU­SI­NjE – Uoči odr­ža­va­nja lo­kal­nih iz­bo­ra za­ka­za­nih za 25. maj, Op­šti­na Gu­si­nje po­sli­je 60 go­di­na iz­la­zi na iz­bo­re sa te po­zi­ci­je, ali sa broj­nim pro­ble­mi­ma. Ka­ko je za „Dan” ka­zao Ru­smin La­li­čić, čo­vjek ko­ji je, za­jed­no sa svo­jom Par­ti­jom za Gu­si­nje (PzG) po­nio naj­te­ži dio te­re­ta u de­ce­nij­skoj bor­bi za po­vra­ćaj sta­tu­sa op­šti­ne, od­mah na po­čet­ku uči­nje­na je ne­prav­da u or­ga­ni­za­ci­ji iz­bo­ra.
– Kao pr­vo, ka­sni se sa for­mi­ra­njem op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je ko­ju je plav­ska skup­šti­na ofor­mi­la, a mi još i ne zna­mo u ko­joj pro­sto­ri­ji ona za­sje­da. Zna­mo čla­no­ve ko­mi­si­je, u ko­joj ne­ma ni­kog iz PzG, i u tom po­gle­du smo ošte­će­ni, pri­je sve­ga iz raz­lo­ga što smo mi par­ti­ja ko­ja je na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma osvo­ji­la če­tvr­ti­nu bi­rač­kog ti­je­la. Obra­zlo­že­nje za­što nas ne­ma u op­štin­skoj ko­mi­si­ji smi­je­šno je jer se na­vo­di da je za for­mi­ra­nje ko­mi­si­je uzet re­zul­tat sa po­sled­njih lo­kal­nih iz­bo­ra u Pla­vu, i mi u toj ko­mi­si­ji ima­mo čla­na, a u Op­štin­skoj iz­bor­noj ko­mi­si­ji u Gu­si­nju ne­ma­mo. Ov­dje je ne­ko na­mje­štao igru ko­ja ni­je pra­ved­na ni­ti ko­rekt­na pre­ma bi­rač­kom ti­je­lu. Zna­či, ima­će­mo čla­na op­štin­ske ko­mi­si­je u Pla­vu i za na­stu­pa­ju­će iz­bo­re, a ne­će­mo i u Gu­si­nju. Ako se po­če­lo ova­ko, bo­jim se da će bi­ti još pro­ble­ma, tim pri­je što nas če­ka osni­va­nje or­ga­na lo­kal­ne vla­sti i još mno­go to­ga – ka­zao je La­li­čić.
 Opsirnije… »

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Putokazi za Plav i Gusinje na meti vandala

PLAV – Na glavnoj raskrsnici puteva za Plav, Gusinje i Murino, koja se nalazi u Brezojevicama, nedaleko od mosta na Limu, turistički putokazi ponovo su bili na meti vandala.

plav vandali Putokazi za Plav i Gusinje na meti vandala- Prije nekoliko dana polomljeni su neki od putokaza za Gusinje, Plav i Murino, dok su drugi išarani neukusnim grafitima. Primoran sam da nadležnoj opštinskoj službi predložim da uspostavimo stalnu saradnju sa MUP-om, čiji bi službenici u noćnim satima pojačali dežurstvo i obilazili glavne gradske saobraćajnice. Postoji i mogućnost da na glavnim raskrsnicama u Plavu, Gusinju i Murinu bude postavljen video-nadzor – ističe direktor plavske turističke organizacije Huso Brdakić.

R.G.

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Predsjednik Opstine Plav Orhan Sahmanovic bio u posjetu Tirani

Predsjednik Opštine Plav Orhan Šahmanović boravio je krajem prethodne sedmice u službenoj posjeti Albaniji, gdje je imao zvaničan susret sa premijerom te zemlje Edi Ramom sa kojim je razgovarao o magistralnom putu Podgorica-Plav.

Tema njegovog interesovanja je, kako je rekao, bio put Plav-Podgorica, koji bi prolazio jednim dijelom teritorije Albanije.

“Imali smo obećanja prethodnog premijera (Salji Beriša) da bi put trebalo da bude završen do 2015. godine. Međutim, uvjerio sam se da su ta obećanja bila samo obećanja i da ništa po tom pitanju nije urađeno. Zabrinut za situaciju oko tog puta, koji je razvojna šansa opštine Plav, ali i novoformirane opštine Gusinje, izdejstvovao sam posjetu kod premijera Albanije”,

Navodeći kako je Albanija zainteresovana za gradnju tog puta, Šahmanović je istakao da je od premijera Rame dobio obećanje za realizaciju projekta, jer ne bi gradili put “koji nema razvojnu šansu i koji ne daje načina da opštine koje gravitiraju tom području nemaju razvojnu šansu”.

“Zadovoljan sam tom posjetom i očekujem da ćemo vrlo brzo imati povratnu informaciju da li postoji mogućnost da u dogledno vrijeme imamo taj put. Imao sam razgovore i sa tamošnjim ministrom za lokalnu samoupravu, kao i sa direktorom Direkcije za saobraćaj, koji su mi kazali da je objavljen tender za gradnju puta”, rekao je Šahmanović.

Pojasnio je i da je na tenderu objavljeno da je širina tog puta pet metara.

Mi nijesmo zadovoljni tom širinom, jer mislimo da pet metara ne daje razvojnu šansu opštini Plav i molili smo ih da blokiraju tender, dok ne izradimo tendersku dokumentaciju za put čija će širina biti šest metara. Zamolio sam ih da provjere da li u njihovom Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija postoji neka projektna dokumentacija za put koji bi bio šest metara, a odgovor bi uskoro trebalo da dobijem”, rekao je Šahmanović, navodeći da bi novim putem u glavni grad biti za oko sat i po vremena.

On je rekao i da sa Ramom, osim o putu, nije razgovarao o drugim temama, poput položaja Albanaca u Crnoj Gori.

Podsjećamo, završetak putnog pravca Plav–Gusinje–Vrmoša–Tamara–Dinoša–Podgorica prolongiran je nekoliko puta, zbog problema na albanskoj strani.

Naime, crnogorska strana je ispunila svoje obaveze oko izgradnje tog puta, koji većim dijelom prolazi kroz Albaniju. U informaciji koju je Vlada Crne Gore usvojila u julu prošle godine objavljeno je da je Direkcija za saobraćaj izgradila nedostajući dio puta od sela Cijevna Zatrijebačka do granice sa Albanijom dužine 313 metara u vrijednosti od oko 128.000 eura i završila rekonstrukciju puta Gusinje–Grnčar dužine 5,5 kilometara u vrijednosti od 2,06 miliona eura.

Navodi se da je od dogovorenih obaveza albanska strana rekonstruisala put od Grnčara do Vrmoše, a na preostalom dijelu do graničnog prelaza Grabon započeli su rekonstrukciju. Albanska strana je u skladu sa dogovorom između dvije direkcije za saobraćaj obećala da će svoj dio obaveze završiti do kraja 2014. godine, čime bi put Gusinje – Podgorica bio stavljen u funkciju.

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Kosarkasi “Strsljena”iz Gusinja gosti Svajcarskom “Strsljenu”


Košarkaši Stršljena iz Gusinja otputovali su 6. aprila u Švajcarsku, gdje su nedjelju dana proveli u La Chaux de Fonds, kao gosti istoimene košarkaške ekipe.

Fondacija ”Causes communes” omogućila je Gusinjanima da preko ”exchange” programa treniraju sa švajcarskim klubom, koji će im naredne godine uzvratiti gostoprimstvo.

Igrači dva tima su 7 dana zajedno trenirali i odigrali nekoliko prijateljskih mečeva, a košarkaši sa crnogorskog sjevera su ostatak vremena provodili u obilaženju lokalnih znamenitosti, kao što su La Vue des Alpes ili Muzej satova.

Kapiten i osnivač ove mlade ekipe, Alen Rugovac, bio je oduševljen viđenim u Švajcarskoj:

”Tamo su ljudi veoma druželjubivi i veseli, a mogućnosti za bavljenje ovim sportom su nevjerovatne. Za razliku od nas, imaju fenomenalne sale i uslove za rad!”

Rugovac se na kraju zahvalio svojim domaćinima na izuzetnom prijemu izrazivši želju da se slične razmjene iskustava nastave i u budućnosti.

categories Uncategorized | comments Comments (0)

U Gusinju odrzano vece ilahija i kasida

U GUSINJU ODRŽANO VEČE ILAHIJA I KASIDA (foto)

U organizaciji Islamske zajednoce u Crnoj Gori sinoc (19.04.2014) je u Gusinju u Domu kulture odrzano vece ilahija i kasida. Ilahije i kaside je izvodio hor Podgoricke Medrese “Mehmed Fatih”. Na svecanosti u Gusinju prisutni su bili Reis- Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzic sa svojim saradnicima. Kao domacini svecanosti su prisustvobvali presjednik Odbora islamske zajednice Gusinje Ruzdija Radoncig kao i dva gusinsak imama Alen Sabovic i Resad Dautovic. Gost veceri bio je i hafiz Husein Cajlakovic iz Bosne i Hetcegovine

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Alkemija Balkana-emisija o Gusinju

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Struja slaba, računi sve veći

ŽITELJI GRNČARA LJUTI NA ELEKTROPRIVREDU
GU­SI­NjE – Ži­te­lji pri­gra­nič­nog se­la Grn­čar već du­že mu­ku mu­če sa elek­tro­snab­di­je­va­njem, a osim obe­ća­nja da će sve bi­ti br­zo re­gu­li­sa­no ni­šta dru­go ni­je pred­u­ze­to da se nji­ho­vi pro­ble­mi ri­je­še. Ka­ko is­ti­ču, ni­sko­na­pon­ska mre­ža je u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju, stu­bo­vi su tru­li i če­sto pa­da­ju, užad su iz­gu­bi­la pro­vod­nost, pa je stru­ja sla­ba, i va­ri­ra, a ra­ču­ni su sve ve­ći. Mje­šta­ni tvr­de da su im se zbog sla­bog na­po­na po­kva­ri­li broj­ni ku­ćan­ski apa­ra­ti. Tvr­de da su se vi­še pu­ta obra­ća­li še­fu elek­tro­po­slov­ni­ce iz Pla­va Šef­ke­tu To­ši­ću, ali da ni­šta ni­je pred­u­ze­to ka­ko bi se ot­klo­ni­li pro­ble­mi s ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju. Pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, tu ži­vi vi­še od 50 do­ma­ćin­sta­va, pa bi bi­lo neo­p­hod­no da se iz­gra­di tra­fo­sta­ni­ca i s li­je­ve stra­ne ri­je­ke Grn­čar ka­ko bi se ras­te­re­ti­la mre­ža.
– Ne zna­mo vi­še ko­me da se obra­ti­mo, a tr­pi­mo ve­li­ku šte­tu. Ni­je­smo uspje­li da na­pla­ti­mo ni cent od šte­te ko­ju smo pre­tr­pje­li pro­šle go­di­ne ka­da da­ni­ma ni­je bi­lo stru­je usled sni­je­žnog ne­vre­me­na. Kraj­nje je vri­je­me da nam Elek­tro­pri­vre­da, ko­ja ka­že da je stru­ja ro­ba, tu ro­bu ured­no i is­po­ru­ču­je, a ne da mi pla­ća­mo po­za­ma­šne ra­ču­ne, da tr­pi­mo šte­te, a da oni za to i ne ha­ju. Ot­kad su ugra­đe­na di­gi­tal­na bro­ji­la, ra­ču­ni su nam se znat­no uve­ća­li, pa nam se či­ni da su ona pro­jek­to­va­na da nam kra­du stru­ju i udvo­stru­če po­tro­šnju – ka­že Ibra­him Ba­lić.
Šef­ket To­šić je pri­znao da ima do­sta pro­ble­ma s elek­tro­snab­di­je­va­njem u di­je­lu Grn­ča­ra, is­ti­ču­ći da ima­ju u pla­nu sa­na­ci­ju elek­tro­mre­že. Ka­ko je re­kao, od po­ne­djelj­ka će po­sla­ti eki­pu da sni­mi sta­nje i da sa­či­ni za­pi­snik o pred­lo­gu mje­ra.
– Mo­ra se sa­gle­da­ti i kon­sta­to­va­ti si­tu­a­ci­ja ka­ko bi­smo upu­ti­li za­htjev Elek­tro­pri­vre­di. Gle­da­će­mo da svu­da gdje je mo­gu­će po­sta­vlja­mo be­ton­ske stu­bo­ve ko­ji su traj­ni­ji od dr­ve­nih. Što se ti­če no­vih bro­ji­la i po­ve­ća­ne po­tro­šnje, to ni­je u na­šoj nad­le­žno­sti, a ko­li­ko znam ne­mo­gu­će je da ona br­že oči­ta­va­ju po­tro­šnju stru­je i da su zbog to­ga ve­ći ra­ču­ni. Pri­je će bi­ti da su se sta­ra bro­ji­la spo­ri­je okre­ta­la i pri­ka­zi­va­la ma­nju po­tro­šnju – ka­zao je To­šić.N.V.

categories Uncategorized | comments Comments (1)

Praznicne cestitke

Svim pripadnicima Katolicke I Pravoslavne vjere u zavicaju I dijaspori srecan praznik Uskrs/Vaskrs.

Upravi Odbor Fondacije Gusinje NY.

Svim Gradjanima Pravoslavne i Katolicke Vjeroispovjesti u Dijaspori i Domovini, Srecan Vaskrs i Uskrs, sa iskrenim zeljama da ove dane u dobrom zdravlju i veselju docekate i provedete.
Predstavnistvo Fondacije Gusinje za Zapadnu Evropu- Njemacka.

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Opis Gusinja I Gusinjana

GUSINJANI KOJI DANAS ZIVE TU, I KOJI SU OTISLI PO SVIJETU, IMAJU NAJBOGATIJI, NAJRAZNOVRSNIJE, NAJINTERESANTNIJIE OBICAJE, TRADICIJE, SPECIFICAN GOVOR (RIJECI)KOJI SE IZGOVARAJU ISTO ILI SLICNO PO CIJELOM BALKANU, EVROPI. PA NIJE CUDO AKO NEKO KAZE JA SAM POREKLO OD OVIH ILI ONIH.GUSINJE JE MOST KOJI JE POVEZIVAO CRNU GORU,ALBANIJU,METOHIJU, SANDAK. U GUSINJU SU SE NASELILA RAZLICITA PLEMENA, OSTAJALI I ODLAZILI, TAKO JE BILO VJEKOVIMA, PLEMENA SU POCELA DA SE UZIMAJU(ZENE, UDAJU) MEDU SOBOM I TAKO SE SIRILO GUSINJE I RAZVIJALO SVE DO DANAS. SVA PLEMENA U GUSINJU IMAJU JAKU I CVRSTU KRVNU POVEZANOST, SVI SU POVEZANI JEDNIM ILI VISESTRUKIM DUGOGODISNJIM UZIMANJIMA, ZENA IZ JEDNOG PLEMENA U DRUGO I TAKO SE DANAS SVI GUSINJANI SVOJAKAKU RODAKAJU, PRIJATELJI, I MNOGO TOGA. NI JEDAN TAKO MALI GRADIC U SVIJETU NEMA POVEZANOST I SOCIJALNI STATUS KAO GUSINJE. NEMA TAKO VELIKI BROJ KAO STO IMA GUSINJE(GUSINJANA).KADA BI PRAVU STATISTIKU SAMO 100 GODINA NAZAD NAPRAVILI, GUSINJE BI BILO VEOMA VELIKO I ZA CUDENJE. EVO ZASTO.U CRNOJ GORI IMA JEDNO GUSINJE, PO CRNOJ GORI JOS JEDNO, U AMERICI IMA DVA ILI TRI GUSINJA, U BOSNI, SIGURNO JOS JEDNO, SLOVENIJI, KOSOVU, ZAPADNA EVROPA JOS DVA A DA NE NABRAJAM VISE JER IMA IH NA SVIM KONTINENTIMA STO NIJE VELIKO CUDO. SVUGDJE MOZES SRESTI GUSINJANA I POZNATI GA PO GOVORU, PO HODU, PO PRICI,PO ODJELU, I PO MNOGO DRUGIM ODLIKAMA. SVE MOZES PROMIJENITI, ALI GUSINJANINA NIKAD, ON OSTAJE ONO STO JEST, COVJEK DO KRAJA ZIVOTA BILO KUDA BILO GDIJE, ON SAMO GUSINJANIN A TO MNOGO ZNACI, BITI GUSINJANIN NIJE BAS LAKO, A BITI PRIJATELJ GUSINJANINU JE JOS TEZE, PA PAZITE STA RADITE I PAZITE STA PRICATE PRED GUSINJANIMA, POZDRAV SVIM CITAOCIMA OD PRIJATELJA RADIJA GUSINJE.

Preuzeto sa FB/Jeso Beg

categories Uncategorized | comments Comments (1)

Gusinjani se nadaju boljim danima (VIDEO)

Stanovnici Gusinja kojem je vraćen status opštine očekuju realizaciju najavljenih projekata. Priželjkuju da Gusinje bude prepoznato po razvijenoj privredi, poljoprivredi i turizmu.

Gusinjanin Aljo Mustafić ne preza od toga da za bolji život zavrne rukave i njegove komšije iz sela Zabrđe kažu da nije teško osmisliti perspektivu nove opštine. No prirodni potencijali nijesu najbolje iskorišćeni. Ako se koncept razvoja Gusinja oslanja na poljoprivredu onda bi trebalo krenuti od najosnovnijeg, a to je infrastruktura.

Stanovnici Gusinja kažu da je put priorite. Građani šansu vide u turizmu, trgovini, proizvodnji zdrave hrane.

U tome je esencija budućeg razvoja najmlađe crnogorske opštine. No nerazvijeno Gusinje potrebno je odgovorna lokalna uprava i mlada administracija.

“Treba ozbiljna ekipa da ubijedi ljude koji su otišli širom svijeta da dio svog kapitala ulože ovdje, naravno da nam se vrati i dio pameti. Mislim da je to najznačajniji resurs, naša pamet koja je širom svijeta”, kazao je Rusimir Laličić predsjednik MZ Gusinje.

“U prilog nam ide otvarnaje puta Gusinje – Podgorica, tako da vjerujem da će mnogi Podgoričani i ljudi sa primorja biti bliži ovim prirodnim resursima koje mi posjedujemo”, kaže Huso Brdakić direktor Turističke organizacije opštine Plav.

Drvoperarada bi trebalo da afirmiše bogatstvo šuma, a za sada koristi od toga ima samo jedna fabrika u kojoj se prozvodi pelin.

“20 godina da pričaju o turizmu poljoprivredi, ništa ne ide naprijed. Da vidimo sa ovim, sigurno će biti 35 ljudi biti zaposleno”, poručuje Skender Ćosaj.

Izvor; RTCG/MojeGusinjeblogspot

categories Uncategorized | comments Comments (0)

U zavicaju snijeg kao u sred zime

Zi­ma je i ju­če na­sta­vi­la da po­ka­zu­je zu­be, iako je dru­ga po­lo­vi­na apri­la. U Pla­vu i Gu­si­nju vi­si­na sni­je­žnog po­kri­va­ča do­sti­gla je do 30 ce­ti­me­ta­ra, dok su na­no­si na na se­o­skim pod­ruč­ji­ma i du­plo ve­ći. Naj­ve­ći pro­blem je, me­đu­tim, či­nje­ni­ca da su Plav, Gu­si­nje i An­dri­je­vi­ca du­že od od 24 sa­ta bili bez stru­je, a kvar je otklonjen tek juče u kasnim popodnevnim časovima.
Šef Elek­tro­po­slov­ni­ce u Pla­vu Šef­ket To­šić ka­zao je da je ne­sta­nak stru­je pro­u­zro­ko­van kva­rom na da­le­ko­vo­du na re­la­ci­ji An­dri­je­vi­ca – Plav, na pro­sto­ru Pre­vi­je, a da ima i kva­ro­va na pro­sto­ru op­šti­ne i da se ne zna ka­da će sve to bi­ti sa­ni­ra­no.
– Ka­ko sa­zna­je­mo od eki­pe iz Bi­je­log Po­lja, do kva­ra je do­šlo na po­te­zu pre­ko Pre­vi­je, ali on još ni­je lo­ci­ran, jer je kre­ta­nje eki­pe ote­ža­no zbog vi­si­ne sni­je­žnog pre­kri­va­ča. Ni­je iz­vje­sno ka­da će kvar bi­ti sa­ni­ran, ali se na­da­mo da ne bi tre­ba­lo du­že da po­tra­je. Ima do­sta ošte­će­nja i na ni­sko­na­ponskoj mre­ži u na­šoj op­šti­ni, na jed­nom po­te­zu pa­lo je oko 20 stu­bo­va. Taj pra­vac smo is­klju­či­li s mre­že do sa­na­ci­je – ka­zao je To­šić.
Iz nad­le­žne op­štin­ske slu­žbe sa­op­šte­no je da su lo­kal­ni put­ni prav­ci pro­hod­ni. Ka­ko je sa­op­šte­no, pod te­ži­nom sni­je­ga naj­vi­še su stra­da­li voć­nja­ci, a pro­blem je i ne­do­sta­tak stoč­ne hra­ne u ka­tu­ni­ma.
– Sto­ča­ri­ma ko­ji su iz­di­gli na pla­ni­ne Ja­re i Ba­bi­no Po­lje neo­p­hod­no je do­tu­ri­ti si­je­no za sto­ku, pa smo pla­ni­ra­li či­šće­nje tih pra­va­ca ka­ko bi se put ospo­so­bio. Ima­mo do­ja­ve i da su lju­di­ma po­lo­mlje­ni voć­nja­ci – ka­zao je Abi­din Mu­sić iz op­štin­ske Slu­žbe za­šti­te.

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Foto reportaža: Sastanci Fondacije Gusinje i političkih partija

categories Uncategorized | comments Comments (1)

Fondacija Gusinje u zavicaju predstavila sebe u pravom svjetlu

Predstavnici Fondacije Gusinje koji su obavili svoje aktivnosti u zavicaju mogu se smatrati vrlo znacajnim, moglo bi se reci I preobrazujucim kako za zavicaj tako I za dijasporu. Aktivnosti predstavnika Fondacije Gusinje koje su se u najvecem dijelu odnosile na razgovore sa predstavnicima stranaka u zavicaju, rezultirale su boljem I potpunijem shvacanju, namjerama svih ucesnika u razgovoru, kao i viziji o buducnosti Gusinja. Sudeci po toku razgovora koji su se odvijali u veoma pozitivnoj atmosferi, slobodno se moze reci da su predstavnici Fondacije Gusinje veoma jasno predstavili svoje stavove. Protekli otvoreni I zajednicki razgovori, vjerovatno ce za one koji nijesu znali o namjerama idejama i radu Fondacije Gusinje, bilo to ucesnici razgovora ili sira javnost, stvoriti jednu pozitvnu sliku o ovoj organizaciji koja se iskljucivo bori za interese zavicaja. Po povratku iz zavicaja predstavnici Fondacije Gusinje su izjavili da su ljubazno prihvaceni od strane gradjana I politickih predstavnika I da su imali konstruktivne rezgovore na kojima su stvorili platvormu za dalju saradnju na relaciji dijaspora-zavicaj I obrnuto. Kao sto je najavljeno nacin saradnje ce biti dalje razmatran na jednoj od sljedecih sjednica Upravnog Odbora Fondacije Gusinje u NY.
Takodje jedna od vaznosti posjete delegata Fondacije Gusinje je ta, sto su svojim izjavama i stavovima jasno demantovali price nekih ne-naklonjenih pojedinaca I medija, koji su pokusali Fondaciju Gusinje predstaviti kao “ucenjivacku” organizaciju uoci samih razgovora u zavicaju. Naravno da ce ucesnici razgovora I gradjani osuditi ovakva neprijateljstva od ovih pojedinaca i medija i odbaciti njihova misljenja i izjave kao netacne I nedobronamjerne.
Predstavnici FG su jasno izjavili da su nestranacka organizacija I da postuje svoje utemeljenje, bez ikakvih pretenzija da se nece mijestai na slobodnu volju gradjana Gusinja I da ih jedino interesuje uspostavljnje boljeg zivota u Gusinju.

Docek predstavnika Fondacije Gusinje u NY.

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Video snimak sa zajedničkog sastanka i političkih partija

Poštovani posjetioci našeg i Vašeg web-portala pred Vama je video snimak sa održanog zajedničkog sastanka predstavnika Fondacije Gusinje sa predstavnicima političkih partija u Gusinju. Ovaj zajednički sastanak je održan nakon odlaganja održavanja tribine zbog tehničkih razloga i nakon pojedinačnih sastanaka sa svakom političkom partijom.

categories Uncategorized | comments Comments (2)

FORUM ŽENA BS GUSINJA ORGANIZOVAO HUMANITARNU AKCIJU

GU­SI­NjE – Fo­rum že­na op­štin­skog od­bo­ra Bo­šnjač­ke stran­ke (BS) Gu­si­nje realizovao je hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju pri­ku­plja­nja po­lov­ne gar­de­ro­be i obu­će za dje­cu iz so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­jih po­ro­di­ca na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne.
Iz Fo­ru­ma že­na BS sa­op­šte­no je da će pri­ku­plje­nu odje­ću i obu­ću po­di­je­li­ti dje­ci iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca u Gu­si­nju, bez ob­zi­ra na vjer­sku, na­ci­o­nal­nu i po­li­tič­ku pri­pad­nost nji­ho­vih ro­di­te­lja.
– Za­hva­lju­je­mo se svi­ma oni­ma ko­ji su uze­li uče­šće i da­li svoj do­pri­nos u re­a­li­za­ci­ji ove hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je. Ubi­je­đe­ni smo da će­mo ova­kvim i slič­nim ak­tiv­no­sti­ma do­pri­ni­je­ti za­ži­vlja­va­nju istin­skih vri­jed­no­sti i ple­me­ni­tih ci­lje­va kao što su raz­vi­ja­nje du­ha za­jed­ni­štva, pri­ja­telj­stva i so­li­dar­no­sti, a ko­je će­mo i da­lje pro­mo­vi­sa­ti pre­ko Fo­ru­ma že­na. Že­lja nam je da svi gra­đa­ni Gu­si­nja pre­po­zna­ju vri­jed­nost dru­štve­ne bri­ge o oni­ma ko­ji su sla­bi­jeg imo­vin­skog sta­nja i da nam se pri­dru­že na ovom pu­tu – ka­za­la je pred­sjed­ni­ca Fo­ru­ma že­na OO Bo­šnjač­ke stran­ke Gu­si­nje Asmi­na Ome­ra­gić.N.V.

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Opšti da bude ispred partijskog interesa

SASTANAK PRESTAVNIKA FONDACIJE GUSINJE SA PREDSTAVNICIMA POLITIČKIH SUBJEKATA
Podržavaćemo samo one planove i projekte koje ocijenimo da najviše odgovaraju bržem prosperitetu i razvoju Gusinja, bez obzira od kojih političkih faktora dolaze, saopštio je Kolenović Redžo Radončić naglasio je da je DPS jedina partija koja može da doprinese razvoju Gusinja, ali se sa njegovim stavom nijesu saglasili predstavnici drugih političkih partija
– Pred­stav­ni­ci Fon­da­ci­je „Gu­si­nje” iz Nju­jor­ka, na če­lu sa pred­sjed­ni­kom Ete­mom Ko­le­no­vi­ćem, odr­ža­li su sa­sta­nak sa pred­stav­ni­ci­ma svih po­li­tič­kih par­ti­ja u op­šti­ni Gu­si­nje ko­je će se na pred­sto­je­ćim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, 25. ma­ja, tak­mi­či­ti za ula­zak u grad­ski par­la­ment. Iz Fon­da­ci­je su po­no­vi­li da je nji­ho­va mi­si­ja da vi­de ka­ko u za­vi­ča­ju raz­mi­šlja­ju u su­sret for­mi­ra­nju vla­sti i ko­ja je vi­zi­ja po­li­tič­kih par­ti­ja o raz­vo­ju Gu­si­nja, te da li će bi­ti volj­ni da na jed­noj part­ner­skoj osno­vi sa­ra­đu­ju sa di­ja­spo­rom, kao či­ni­o­cem ko­ji će svo­jim sred­stvi­ma, ako ta bu­du­ća vlast bude sa­ra­đi­va­la sa nji­ma, po­mo­ći br­ži i kva­li­tet­ni­ji raz­voj op­šti­ne.
- Iz Nju­jor­ka nije­smo do­šli da vam dr­ži­mo pre­da­va­nja ili uti­če­mo na vo­lju bi­ra­ča kako i za ko­je par­ti­je da se opre­di­je­lite na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma. Ipak, na­ša že­lja je da tu vlast sa­či­nja­va­ju lju­di svih vje­ra i na­ci­o­nal­no­sti ko­ji ov­dje ži­ve. Sta­lo nam je da se do­go­vo­ri­mo ka­ko da­lje, na­ro­či­to po­u­če­ni da­sa­da­šnjim lo­šim is­ku­stvi­ma ka­ko je to ra­đe­no u plav­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji. Ho­će­mo da ču­je­mo ka­ko vi raz­mi­šlja­te da za­snu­je­te taj po­li­tič­ki ži­vot, ka­ko i po ko­jim kri­te­ri­ju­mi­ma da po­sta­vi­te lju­de ko­ji će da vo­de op­šti­nu, i da li ra­ču­na­te na sa­rad­nju sa di­ja­spo­rom. Na to ima­mo pra­vo iz pro­stog raz­lo­ga što smo i do­sad, a ra­ču­na­mo i u bu­du­će, ulo­ži­li znat­na sred­stva za opo­ra­vak Gu­si­nja. Da­kle, ako vi že­li­te isto što i mi, a to je op­šti in­te­re­s is­pred par­tij­skih i lič­nih, on­da smo se već do­go­vo­ri­li, ako ne, već kao do­sad, on­da na nas ne­moj­te da ra­ču­na­ti. U za­vi­sno­sti od na­šeg do­go­vo­ra, ko­ji ćemo pre­ni­je­ti UO Fon­da­ci­je, do­no­si­će se da­lje od­lu­ke o na­či­nu i sa­rad­nji sa vla­sti­ma op­šti­ne, jer, kao što smo i re­kli vi­še pu­ta, po­dr­ža­va­će­mo sa­mo one pla­no­ve i pro­jek­te ko­je oci­je­ni­mo da naj­vi­še od­go­va­ra­ju br­žem pro­spe­ri­te­tu i ra­z­vo­ju Gu­si­nja, bez ob­zi­ra od ko­jih po­li­tič­kih fak­to­ra do­la­ze – sa­op­štio je Ko­le­no­vić.
Bu­du­ći pred­sjed­nik DPS-a Gu­si­nje, ka­ko je pred­sta­vljen, Re­džo Ra­don­čić, na­gla­sio je da je to je­di­na par­ti­ja ko­ja mo­že da do­ne­se raz­voj Gu­si­nju.
- DPS je naj­ja­ča par­ti­ja ov­dje i je­di­ni smo ko­ji mo­že­mo da gra­đa­ni­ma obez­bi­je­di­mo bo­lji i kva­li­tet­ni­ji na­čin ži­vo­ta i si­gur­no će­mo po­bi­je­di­ti. Ima­mo pro­jek­te, a na pu­tu raz­vo­ja op­šti­ne ka­da osvo­ji­mo vlast za­po­sli­će­mo sve mla­de i ško­lo­va­ne lju­de i zna­će­mo šta su pri­o­ri­te­ti i ka­ko i ko­jim ko­ra­ci­ma ide raz­voj Gu­si­nja. Na iz­bo­re će­mo iza­ći sa­mo­stal­no, a o ko­a­li­ci­ja­ma će­mo raz­mi­šlja­ti na­kon iz­bo­ra – na­gla­sio je Ra­don­čić.
U ime SDP-a Er­din Ra­don­čić za­mje­rio je na usta­lje­noj re­to­ri­ci DPS pri­pad­ni­ka i ka­zao da je nje­go­va par­ti­ja opre­dije­lje­na op­štem pa tek on­da par­tij­skom i lič­nom in­te­re­su.
-DPS-a ne­ bi bio DPS ako ne­ bi obe­ćao, kao što i sa­da ču­smo, da će sve za­po­sli­ti. Mi iz SDP-a ni­kad ni­šta una­pri­jed ne mo­že­mo re­ći ni­ti obe­ća­va­ti, a ni­je­smo ni po­li­tič­ki to­li­ko ne­pi­sme­ni da ne mo­že­mo ra­zu­mje­ti re­to­ri­ku DPS-a. Na­ša po­ru­ka je da će­mo ra­di­ti na za­jed­nič­kim ci­lje­vi­ma, na raz­vo­ju Gu­si­nja, ali ne sa­mo­stal­no već u naj­ši­rem mo­gu­ćem sa­sta­vu i sa dru­gim par­ti­ja­ma i po­je­din­ci­ma, ka­ko se je­di­no i mo­že do ci­lja – po­ru­čio je Er­din Ra­don­čić.
I pred­stav­ni­ci BS, Par­ti­je za Gu­si­nje i SNP, bi­li su na slič­nom fo­nu, od­no­sno da se sa­mo za­jed­nič­ki, uz uče­šće spo­sob­nih i ško­lo­va­nih lju­di iz svih par­ti­ja a i van­par­tij­skih struk­tu­ra, bez ob­zi­ra na p­ri­pad­nost vje­ri ili na­ci­ji, mo­že do­ći do br­žeg i kva­li­tet­ni­jeg raz­vo­ja Gu­si­nja.N.V.

Če­kić ape­lo­vao da u Gu­si­nju
ne bu­de opo­zi­ci­je

Je­dan od osni­va­ča DPS-a u Gu­si­nju Ća­zo Če­kić, čuv­ši iz­ja­ve ko­lega iz dru­gih par­ti­ja, is­ta­kao je da svi­ma tre­ba da je im­pe­ra­tiv raz­voj Gu­si­nja, pa tek on­da par­tij­ski i ne­ki dru­gi in­te­res.
-Daj­mo da nam cilj bu­de Gu­si­nje i da po­bi­je­di Gu­si­nje. Kad se for­mi­ra par­la­ment da mi bu­de­mo pr­va op­šti­na u Cr­noj Go­ri da čak i ne­ma­mo opo­zi­ci­ju, već svi da bu­de­mo po­zi­ci­ja. Ako nam je da­kle to cilj, mo­ći­ će­mo da za­jed­nič­ki iza­be­re­mo pra­ve i spo­sob­ne, ško­lo­va­ne lju­de, ko­ji će da­ti im­puls da se ova naj­za­o­sta­li­ja sre­di­na u Cr­noj Go­ri raz­vi­ja na za­do­volj­stvo i nas ov­dje i di­ja­spo­re. DPS je par­ti­ja otvo­re­na za sve dru­ge i bi­će­mo si­gur­no pru­že­na ru­ka, jer u sva­koj par­ti­ji ima pa­met­nih lju­di. Moj apel upu­ćen svi­ma je da nam to­kom kam­pa­nje bu­de pri­mar­no sa ka­kvim pro­jek­ti­ma iz­la­zi­mo, a ne šta je ko ra­dio do­sad, do­bro ili lo­še – po­ru­čio je Če­kić.

categories Uncategorized | comments Comments (4)

Mi radili i placali a oni bili umjetnici

Svim Clanovima,Donatorima, Simpatizerima I citaocima ovog portala

Dog je Fondacija Gusinje imala viziju I radila na povratku statusa Opstine Gusinju prije mnogo godina I dog je kroz tu viziju Finansirala zgradu buduce Opstine, ovi isti ljudi koji danas plasiraju lazi su u ono vrijeme, “kovali Gusinje u lancima”. Slika u lijevom uglu je njihovo “remek djelo”.
A onda kada su shvatili da je vizija I rad Fondacije realnost, “onda su postali najveci prijatelji Gusinja”, veci I od same Fondacije Gusinje.

UO Fondacije Gusinje upucuje javni DEMANT na sve NEISTINE, LAZI I SPEKULACIJE,
koje su izjavljivane na knjizi gostiju vec poznate po tome internet stranice. Zbog nase profesionalnosti I postovanja prema imenu koja ta stranica nosi, ime stranice nemozemo objaviti. Fondacija Gusinje kao organizacija koja je dokazala da se bori iskljucivo za bolji zivot gradjana u Gusinju i nema niakvih dodirnih tacaka sa izjavama neistina, koje clanovi redakcije ove internet stranice plasiraju na njihovoj knjizi gostiju. UOFG smatra da svako omalovazavanje I spletke upucene na rad Fondacije Gusinje su ujedno I indirektno protiv interesa gradjana Gusinja.

UO Fondacije Gusinje

categories Uncategorized | comments Comments (1)

Docek u Gusinju za malog Narona

- Veceras je u Gusinju odrzan docek povodom uspjesne transplatacije jetre malog Narona. On bolovao je od Bilijarne atresie, te je zbog toga izvrsena transplatacija jetre u Regensburgu u iznosu od oko 125.000 eura. Vecerasnjem doceku prisustvovao je veliki broj gradjana koji su Naronu pozeljeli dobrodoslicu i srecan zivot. Fjolla Kqiku majka srecnog djecaka izrazila je zahvalnost svim ljudima koji su donacijama pomogli da se transplatacija njenom sinu uspjesno izvrsi. U nastavku pogledajte dio fotografija koje smo zabiljezili na vecerasnjem doceku. Uskoro i video zapis na nasem sajtu.

Izvor: Web magazine Moje Gusinje

categories Uncategorized | comments Comments (0)

Murina da krene stopama Gusinja

PLAV – Funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Mi­lun Zo­go­vić po­hva­lio je gra­đa­ne Gu­si­nja što su se iz­bo­ri­li za po­vra­tak sta­tu­sa op­šti­ne, na­gla­ša­va­ju­ći da će sa­da ima­ti pri­li­ku da se sa­mi sta­ra­ju o se­bi i svoj lo­kal­ni dru­štve­no-po­li­tič­ki ži­vot or­ga­ni­zu­ju u že­lje­nom prav­cu. Zo­go­vić sma­tra da bi nji­ho­vim ko­ra­ci­ma tre­ba­lo da kre­nu i gra­đa­ni Mje­snog cen­tra Mu­ri­no i Mje­sne za­jed­ni­ce Bre­zo­je­vi­ca.
– Ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na Gu­si­nja po­sto­je­ćim sta­tu­som i tret­ma­nom u okvi­ru op­šti­ne Plav u ko­joj eg­zi­sti­ra­ju mje­sni cen­tri Plav, Mu­ri­na i Gu­si­nje, oči­gled­no je bi­lo oprav­da­no. Gu­si­nja­ni su se iz­bo­ri­li za no­vi mo­del ko­ji će za­si­gur­no is­pu­ni­ti nji­ho­va oče­ki­va­nja. Ina­če, u mo­de­lu funk­ci­o­ni­sa­nja kao tri mje­sna cen­tra bi­li su rav­no­prav­ni je­di­no u for­mal­nom smi­slu. Ap­so­lut­na do­mi­na­ci­ja u svim aspek­ti­ma dru­štve­no-po­li­tič­kog, pa čak i sport­skog ži­vo­ta, ko­ja se naj­bo­lje vi­di kroz opre­dje­lji­va­nje bu­džet­skih sred­sta­va, is­klju­či­va je eks­klu­zi­va mje­snog cen­tra Plav, dok su se Mu­ri­na i Gu­si­nje mo­ra­li za­do­vo­lja­va­ti onim što osta­ne. Rje­ša­va­njem sta­tu­sa Gu­si­nja, u op­šti­ni Plav pre­ma po­sto­je­ćoj te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji osta­ju mje­sne za­jed­ni­ce Plav, Pr­nja­vor, Bre­zo­je­vi­ca, Ve­li­ka i Mu­ri­na, a pre­ma tret­ma­nu neo­p­hod­no je da Mu­ri­no i Bre­zo­je­vi­ca raz­mi­sle o svom bu­du­ćem sta­tu­su – oci­je­nio je Zo­go­vić ko­ji po­ja­šnja­va da gra­đa­ni mje­snog cen­tra Mu­ri­no i mje­sne za­jed­ni­ce Bre­zo­je­vi­ca, po­u­če­ni pri­mje­rom Gu­si­nja, sva­ka­ko mo­ra­ju raz­mi­šlja­ti o po­pra­vlja­nju sop­stve­nog sta­tu­sa i tret­ma­na od stra­ne lo­kal­ne ad­mi­ni­stra­ci­je. Neo­p­hod­no je, ka­že, tra­ži­ti ostva­ri­va­nje rav­no­prav­ne za­stu­plje­no­sti u or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, dr­žav­nim or­ga­ni­ma, kao i u ras­po­re­đi­va­nju bu­džet­skih sred­sta­va u skla­du sa pro­cen­tu­la­nim uče­šćem u te­ri­to­ri­jal­nom smi­slu i bro­ju sta­nov­ni­ka.
– Mo­ra se obez­bi­je­di­ti da broj za­po­sle­nih gra­đa­na srp­ske i cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­no­sti u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi op­šti­ne Plav i dr­žav­nim or­ga­ni­ma bu­de shod­no nji­hov uče­šću u bro­ju sta­nov­ni­ka op­šti­ne, ka­ko bi mul­ti­et­nič­ki sklad bio pre­ni­jet i u di­je­lu be­ne­fi­ta, a ne sa­mo osta­jao na ver­bal­nom ni­vou kao su­va te­o­ri­ja bez prak­tič­nog ute­me­lje­nja. Uko­li­ko, pak, ne bu­de do­bre vo­lje za ova­kvim mo­de­lom, ne bi tre­ba­lo za­bo­ra­vi­ti da je mje­sni cen­tar Mu­ri­na eg­zi­sti­rao jed­no vri­je­me kao sa­mo­stal­na op­šti­na i da za­jed­no sa mje­snom za­jed­ni­com Bre­zo­je­vi­ca ima po­ten­ci­ja­la za raz­ma­tra­nje dru­gih mo­guć­no­sti. Sva­ka­ko, po­sli­je pred­sto­je­ćih lo­kal­nih iz­bo­ra tre­ba­lo bi raz­mi­sli­ti i na­ći naj­bo­lje mo­de­le ka­ko bi gra­đa­ni mje­snog cen­tra Mu­ri­no i mje­sne za­jed­ni­ce Bre­zo­je­vi­ce iz­bo­ri­li se za ono što im po za­ko­nu pri­pa­da, jer su de­ce­ni­ja­ma ta­o­ci ne­bri­ge lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, što se naj­bo­lje vi­di kroz de­va­sta­ci­ju ovih pod­ruč­ja i mi­gra­ci­je mla­đe po­pu­la­ci­je pre­ma cen­tral­nom i ju­žnom re­gi­o­nu u po­tra­zi za eg­zi­sten­ci­jom – po­ru­ču­je Zo­go­vić.
On za­klju­ču­je da su ko­ra­ci na osa­mo­sta­lji­va­nju neo­p­hod­ni i mo­ra­ju se pred­u­ze­ti u ci­lju po­ku­ša­ja oži­vlja­va­nja pod­vi­si­tor­skih, pod­go­le­ških i pod­ča­kor­skih se­la či­je za­pu­šte­ne ku­će i avli­je opo­mi­nju da će ako se ova­ko na­sta­vi one bi­ti do­mi­nan­tan am­bi­jent ovog di­je­la op­šti­ne Plav.N.V.

categories Uncategorized | comments Comments (0)